Stečajni postupak u Srbiji jasno razlikuje položaj razlučnih i založnih poverilaca, što direktno utiče na način na koji stiču svojstvo stranke i ostvaruju svoja prava. Novi Zakon o stečaju iz 2014. godine prvi put je regulisao položaj založnog poverioca, dok je položaj razlučnog poverioca već bio prepoznat iz sudske prakse.
NovostiRazlučni poverilac ima pravo prvenstvenog namirenja sa konkretne imovine stečajnog dužnika. Da bi stekao svojstvo stranke u postupku, mora podneti prijavu potraživanja u prekluzivnom roku i jasno naznačiti da pravo ostvaruje kao razlučni poverilac. Nepodnošenje prijave znači gubitak prava na prvenstveno namirenje, čak i ako je pravo upisano u javnim knjigama.
Založni poverilac, s druge strane, ima založno pravo na imovini stečajnog dužnika, ali potraživanje je prema trećem licu, a ne direktno prema dužniku. Da bi sticao svojstvo stranke, dovoljno je da obavesti sud o založnom pravu i priloži dokaz o postojanju potraživanja prema trećem licu.
Rok za dostavljanje obaveštenja je instruktivan, što znači da propuštanje roka ne utiče na postojanje založnog prava, iako može otežati realizaciju prava u postupku. Ključna razlika između ove dve kategorije poverilaca je u tome što razlučni poverilac snosi ozbiljne posledice za neblagovremenu prijavu – gubi pravo prvenstvenog namirenja, dok založni poverilac zadržava svoje pravo, iako neblagovremeno dostavljanje obaveštenja može otežati proces ostvarivanja prava.
Pouka za poverioce je jasna: ako ste razlučni poverilac, pažljivo pratite rokove i podnesite prijavu potraživanja kako ne biste izgubili pravo prvenstvenog namirenja; ako ste založni poverilac, i dalje je važno blagovremeno obavestiti sud, ali vaše pravo ostaje očuvano čak i nakon propuštanja roka.
(Na osnovu Zakona o stečaju, „Sl. glasnik RS“, br. 104/2009 i kasnije izmene, tumačenje sudske prakse i pravnih komentara)
